Japanska ceremonija caja

Čajna ceremonija (ćado ili sado) jeste ritualno spremanje i služenje
zelenog čaja u prahu u prisustvu gostiju. Trajanje formalne čajne
ceremonije uključuje obrok (ćakaiseki) i dva služenja čaja (koića i
usuća) i traje otprilike četiri sata, tokom kojih se domaćin celim
svojim bićem predaje čajnom obredu u nameri da proizvede estetsko,
intelektualno i fizičko uživanje i pomogne gostima da umire svoj um.

Da
bi postigao ova načela, domaćin, ili domaćica, mogu provesti decenije u
usavršavanju ne samo tačno propisanih procedura za serviranje i
pripremu čaja, već takođe i u učenju poštovanja umetnosti, poezije,
kaligrafije i ovladavanju veštine aranžiranja cveća i uređivanja bašte,
negujući u sebi osećanja ljubaznosti, naklonosti, nesebičnosti i
pažljivosti za potrebe drugih.

Iako su svi napori domaćina
usmereni ka uživanju učesnika čajne ceremonije, ne može se reći da je
sam čajni obred povlađivanje gostima i njihova razonoda. Čajna
ceremonija je podjednako usmerena ka tome da učesnici osete poniznost
usredsređivanjem pažnje na duboku lepotu najjednostavnijih prirodnih
pojava, kao što su svetlost, zvuci vode, blesak vatre - koji naglašavaju
postavku rustične čajne kolibe - ali i manifestacije stvaralačke sile
univerzuma.

Razgovor u čajnoj sobi usredsređen je na ovakve teme.
Gosti se neće upustiti u isprazno ćaskanje, već ograničiti svoj
razgovor na razmatranje porekla čajnog pribora i divljenje lepoti
prirode.

Uspostavljanju jednog od osnovnih načela okupljanja na
čajnoj ceremoniji doprineo je zen budizam. U pitanju je načelo življenja
u ovom trenutku, te je čitav čajni obred tako napravljen da se,
otklanjanjem svih ometajućih svetovnih misli, usredsrede čula i u
potpunosti učestvuje u obredu.

Pre početka ceremonije, gosti će
se prvo okupiti u čekaonici gde će biti posluženi šoljicom tople vode
koja će se kasnije koristiti za pravljenje čaja. Onda će čekati u bašti
da ih na unutrašnjoj kapiji pozdravi domaćin, u vidu tihog naklona.
Gosti će onda otići do „kamenog bazena“ gde će oprati ruke i usta i ući u
čajnu sobu kroz niski ulaz tako sagrađen da bi ih podsetio da su svi
jednaki. Gosti će se zatim diviti visećem svitku u niši, a to je obično
kaligrafija nekog zen sveštenika. Zatim će, kleknuvši na pod, zauzeti
svoja mesta. Nakon propisanih pozdrava, domaćin će dodati ugalj na vatru
i poslužiti jednostavni sezonski obrok, tek toliko da se utoli glad.
Gosti će onda sačekati da ih domaćin pozove na služenje čaja. Kutiju,
kašičicu i šoljicu za čaj domaćin će brisati i simbolično pročišćavati, a
svojim ritmičnim pokretima uvesti goste u stanje usredređenog mirovanja
i smirenosti. Čaj se sprema u tišini i u jednoj šoljici, koja ide od
gosta do gosta, a svaki će otpiti gutljaj sa istog mesta, na taj način
se simbolično povezujući. Domaćin će onda dodati još uglja na vatru,
poslužiti sušene slatkiše i pripremiti blaži, penušaviji čaj. Tokom ove
završne faze, atmosfera je lakša i gosti se upuštaju u opušteni
razgovor. Međutim, razgovor je i dalje usredsređen na divljenje priboru i
atmosferi.

U japanskoj čajnoj ceremoniji koja je, prema rečima
Kakuzo Okakure, umeće življenja Japanaca, vladaju četiri osnovna načela:
harmonija, poštovanje, čistota i smirenost. Na svaki od ovih načela
uticala je određena filosofija, pa je tako harmonija taoističko načelo,
koje nalaže održanje sklada sa prirodom, ili sklada između muškog i
ženskog principa (jina i janga). Čistota je šintoističko načelo i ima
dodira sa taoizmom. Poštovanje je konfučijansko načelo, a smirenost, kao
najznačajnije, jedan je od najvećih doprinosa zen budizma japanskoj
misli.

izvor: JMS

[You must be registered and logged in to see this image.]

E moram jednom da probam to stvarno!

Moja tetka je pila zeleni caj,kaze da nije nesto xD

I ja sam ga pila, odvratan je :S

Onda bolje da se ja držim mojih voćnih koktela XD

Ja ovo mozda jednom budem probala pa da vidim i sama kakav je.

Zeleni caj jeste ruzan, ali je mnogo zdrav. Pijem ga ponekad [moram, mama mi je doktorica xD] ali ga ne pijem na taj nacin, naravno xD